UTISCI o filmu “DINA” – prvi deo, 2021. dobitniku 6 Oskara

Film “Dina” je svemirska saga u produkciji kompanije Warner Bros. i Legendary.

Osvojio je 10 nominacija za nagrade Oskar i to: najbolji kostim, najbolji zvuk, najbolji originalni scenario, najbolji adaptirani scenario, najbolju montažu, šminku i frizuru, najbolju kinematografiju, najbolja produkcija, najbolji specijalni efekti i najbolji film.


Osvojio je 6 Oskara za: najbolji zvuk, najbolju muziku, najbolju montažu, najbolju kinematografiju, najbolju produkciju i najbolje specijalne efekte.


 

Koncert: “Dobitnica” OSCAR-a za muziku za film “Dina” dolazi u Beograd 2022.godine

 

Primetno je da su ga osim nominacije za najbolji film i kinematografiju izbegle glavne nominacije pa i za najbolje glumce mada je zasigurno Rebecca Ferguson zaslužila tu nominaciju.

Režiser Denis Villeneuve nije dobio nominaciju mada je zasigurno zaslužio.

O filmu

Film “Dina” je snimljen po prvoj knjizi iz sf ciklusa knjiga “Dina” američkog autora Frenk Herberta.

Obzirom da je u pitanju naučna fantastika sam autor se nije zaustavio na jednoj knjizi nego je, što je tipično za sf žanr, već je ovu fascinantnu priču razvio na veliki broj knjiga – čak šest.

Knjige o pesčanoj planeti Dini su: “Dina, „Mesija Dine“, „Deca Dine“, „Bog vladar Dine“, „Heretici Dine“ i „Kuća Dine“.

 

@Carobna knjiga

Izdavač “Čarobna knjiga” u lepom povezu i na čak 704 strane donosi nam novo izdanje ove knjige a knjigu opisuju ovako:

“Pre Matriksa, pre Ratova zvezda, pre Enderove igre i Neuromansera, bila je Dina – remek-delo naučne fantastike, koje je uzdiglo žanr na nov nivo i postalo nepresušna inspiracija za generacije stvaralaca različitih umetnosti.

Melanž, ili začin, najvrednija je i najređa supstanca u vaseljeni. Droga čije se posledice kreću u rasponu od produžetka životnog veka do trenutačnog putovanja međuzvezdanim prostranstvom može se naći samo na jednoj planeti: na negostoljubivom pustinjskom svetu Arakisu, poznatijem kao Dina.

Vojvodu Leta Atreida, vođu jedne od plemićkih porodica intergalaktičkog carstva, nadigrao je baron Vladimir Harkonen, njegov dugogodišnji neprijatelj, i naterao ga da preuzme upravu nad Arakisom iako zna da ga tamo čeka smrtonosna zamka. Kad pređe na Dinu, porodica Atreida moraće da se uhvati ukoštac s političkim, vojnim, verskim, ekološkim, tehnološkim i emocionalnim implikacijama života na planeti na kojoj kap vode vredi čitavo bogatstvo, dok se sile carstva glože oko kontrole nad Arakisom. Ko kontroliše Arakis, kontroliše začin. A ko kontroliše začin, kontroliše celu vaseljenu.”

“Fear is the mind-killer. Fear is the little-death that brings total obliteration. I will face my fear.

I will permit it to pass over me and through me.”

Frank Herbert

Film “Dina” – prvi deo (kako i piše na početku filma) obrađuje prvo poglavlje i 2/3 drugog poglavlja (od ukupno tri poglavlja).

Teško je zaključiti do koje glave drugog poglavlja je radnja knjige predstavljena u filmu ali rekli bismo da je u pitanju glava 16 – drugog poglavlja nazvanog “Muad’Dib”,

Film ne prati knjigu detaljno pa u filmu ima i dosta rediteljske slobode i novih rešenja i ideja kojih nema u knjizi.

@WarnerBros

Jul 2022. godine je planirani mesec početka snimanja drugog dela ovog filma.

Plan je da dođe u bioskope tek u oktobru 2023. – što je jako dug rok čekanja za obožavaoce ovog  filma.

Obzirom na veliki finansijski uspeh ovog filma kao i uglavnom oduševljenje kritičara sigurno je da će i doći do snimanja drugog dela.

Film je dobar i osim pomalo razvučenih poslednjih pola sata filma drži pažnju odličnom radnjom, glumom, muzikom Hans Zimmer-a i sjajnom fotografijom.

Glavne scene nisu snimane u studiju nego u pustinjama Jordana i Ujedinjenih Arapskih Emirata – pa otuda i ovi fantastični eksterijeri.

@WarnerBros

U drugom delu veliki broj junaka sa gornjeg plakata film neće više biti prisutan, jer ginu u prvom delu.

Na plakatu se nalazi 8 likova a od njih samo četvoro će se pojaviti i u drugom delu.

U drugom delu će biti naravno glavni lik Paul Atriedes (sjajni Timothée Chalamet) kao i pripadnica Slobodnjaka –  Chani koju glumi Zendaya.

“Paul… whatever happens, I will love you forever. You are my life. You are my life.”

Chani

Zendaya nije imala mnogo scena u filmu i tek u drugom delu će njena uloga doći do izražaja.

Postoji teorija da su Slobodnjaci u stvari Jugosloveni, tj. da su oni inspirisali Herberta.

Čak u knjizi u originalu stoji tekst koji ukazuje na slavenske jezike. Ako je tako eto razloga više da se ovaj film zavoli.

Prvi deo film zaista drži pažnju čudnom atmosferom koju gradi, zahvaljujući i muzici Hans Zimmer-a koja nas podseća na njegov rad u “Gladijatoru”.

Prisustvo stalne opasnosti od pustinjskog crva takođe diže tenziju u filmu i izvor je par veoma uzbudljivih scena.

 

 

Na naslovnoj strani ranijeg izdanja knjige (2003.) pustinjski crv je prikazan u falusnom obliku, što je verovatno usled gledanja Linčovog filma iz 1984. godine.

Zaista jedna od gorih naslovnih stranica koju je doživelo neko izdanje Frenk Herbetove knjige je gornje srpsko izdanje.

Prikaz pustinjskog crva u novom filmu je takav da on više uliva strah jer se uglavnom i ne vidi pod peskom sem kada već bude kasno.

Reditelj nije kalkulisao nego je u prvi deo uneo sav svoj talenat i stvorio film koji će publika voleti i koji će biti rado gledan.

Dina ali u Egiptu 🙂

Izgleda da dobijamo novu franšizu u stilu “Star trek” ili pre “Star wars”.

Obzirom da nam je u planu gledanje filma u IMAX 3D tehnici (u kojoj je i snimljen) uskoro detaljnije vredi li platiti duplu cenu karte u odnosu na 2D film da bi se uživalo u ovom filmu u vrhunskoj tehnici.

Za prvi deo filma, koji smo gledali za sada samo u 2D tehnici, možemo da damo samo visoku ocenu jer bolji sf još od filma “Gattaca” nismo gledali.


FINALNI UTISCI POSLE DRUGOG GLEDANJA  U IMAX 3D TEHNICI:


Posle gledanja po prvi put nekog filma u IMAX tehnici – moramo da priznamo da je svakako interesantno iskustvo.

IMAX ipak nudi doživljaj koji nije potpuni 3D – jednostavno neke scene su snimljene kao 2D – iako svo vreme imate naočare.

Zvuk je efektan a veći ekran i zaista dobar 3D u tim scenama je upečatljiv. Recimo scena kada Pol sa porodicom doleće do svoje palate ili kada se sreće sa letećim projektilom ubicom.

Posle drugog gledanja film definitivno se primećuju i neke mane filma.


Morali smo zato da korigujemo ocenu filma od najveće na realniju nižu ocenu.

Kada se Pol sa majkom spase i kada je prinuđen da se spašava po pustinji dinamika filma opada i sve do kraja i finalne borbe u kojoj Pol pokazuje da je sposoban za veća dostignuća je tako.

Ajde što im se jednom letelica spušta u pustinju nego se to dešava i po drugi put – što je mnogo mnogo je.

Pa susret sa pustinjskim crvom koji se zagleda u Pola i odluči da mu nije vreme za ručak – a pre toga je jeo sve čega se dočepa i kamenje i čelik, ma pojeo bi i ceo autobus da ga ima u pustinji.

Zaista nerealno – ali sve je to gledaocu ipak svarljivo jer je Pol neko ko je specijalan – šta god to značilo.

Susret sa Chani-jom dešava se u trenutka posle borbe Polove majke, kada je ona bila prinuđena da se bori za svoj i sinov život.

@ Warner Bros

Chani se pojavljuje sa rečima: “Ne dirajte moje prijatelje” – kada je već borba u kojoj je Polova majka pobedila završena naravno pobedom Polove majke.

Sigurno je imala neka važna posla po kamenjaru usled pustinje pa se nije pojavila na vreme da spreči borbu u kojoj je Polova majka mogla da strada.

Scene borbe u kojima se ratnici u 10.000 i nekoj godini i dalje bore sa mačevima prsa u prsa – deluje nerealne – zar je moguće da nemaju neka savremenija oruđa.

Ratnici imaju neku opciju uključivanja preko narukvice zaštitnog el.magnetnog štita koji ne deluje tako da je potpuno nejasno koja je njegova uloga.

Tako se gledaocu tokom borbe sugeriše da je borac povređen jer oko njega svetli crvena aura – zaista smešno, kao da gledamo crtani film.

 

@ Wikipedia

Pola tumači Timoti koji je upečatljiv u scenama kada ima vizije i kada obavlja svoje prinčevske dužnosti dok je u scenama borbi, iako odlično snimljenim, borba prikazana prilično naivno a i on sam koji deluje kao da jači vetar može da ga oduva jednostavno nije dorastao toj borbi.

Uloga Javier Badem-a koji glumi vođu Slobodnjaka je u suštini nebitna al ise verovatno samo uvodi lik koji će biti bitniji u drugom delu.

Svejedno – takav inače odličan glumac da glumi na autopilotu je zaista sramotno.

Scena u kojoj on dolazi da upozna Polovog oca i u kojoj razmene par beznačajnih rečenica a razgovor završi rečima “To je bilo sve što sam imao” i teatralno se okrene – deluju veoma loše odglumljene i napisane.

Zaista neočekivano da jedan takav glumac odigra ovako veoma loše.

Rebecca Ferguson je ulogu Polove majke odigrala odlično i zasigurno je pored Timotija najzaslužnija što smo na kraju krajeva gledali ipak jedan dobar film – koji ne treba propustiti.

Ova švedska glumica je svoj raskošni talenat trošila u Nemogućim misijama Toma Kruza i zaista je vreme da dobije bolje scenarije.

Zaključak – ne morate trošiti pare na IMAX sasvim je dobar ugođaj i u 2D tehnici.

potaman8/10

Slični sadržaji

Leave a Reply

Your email address will not be published.