Mlečni proizvodi koji se prodaju u Srbiji posebno su privukli pažnju javnosti posle velike afere koja je obznanjena 2013. godine kada je otkriven viši procenat aflatoksina u mlečnim proizvodima. 2019. godine je ponovo ova tema bila aktuelna zbog izjave pojedinaca putem medija da je Srbija tada imala najnekvalitetnije mleko u Evropi i da se u Srbiji prodaje mleko sa nivoom aflatoksina od 0,25 dok je evropski standard 0,05.
Nažalost ova tema je brzo zaboravljena.
Ono što čudi je da je u vreme prve afere u Srbiji povećan maksimalni dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku sa 0,05 na 0,25 mikrograma po kilogramu.
Inače, buđi iz roda Aspergillus stvaraju aflatoksine pri određenim uslovima – što dovoljno govori o tome da bismo zaista voleli da se ovaj nivo aflatoksina smanjuje a ne povećava.
Konzumiranjem hrane kontaminirane aflatoksinom krave u svom organizmu proizvode aflatoksin novog tipa koji se sintetiše u mleku.
Nakon unosa aflatoksina putem mlečnih proizvoda u organizmu čoveka mogu se razviti nažalost i različite bolesti, obzirom da se radi o opasnom kacerogenu.
Da li su organski mlečni proizvodi sa nižim nivoom aflatoksina?
Nisu nam dostupni podaci da bismo mogli da odgovorimo na ovo pitanje ali se nadamo da su organski proizvodi zaista bolji izbor iako im je cena duplo voća od cene “neorganskih” mlečnih proizvoda.
Pogotovo što mlečne proizvode uglavnom deca konzumiraju a na njima zaista ne treba štedeti.
Ono što čudi je da je u radnjama ove 2021. godine teže naći proizvode sa “organskom” markicom nego ranije.
Da li je proizvodnja ovih proizvoda zbog visoke cene i slabe kupovne moći stanovništa izmučenog krizom 2020. godine opala?
Želimo što pre da se objave ispitivanja kakvo mleko pijemo – da li treba da nekoga molimo za nešto što je normalno?
To je samo još jedna potvrda da smo daleko od Evrope i po ovome pitanju.
1/10
