Preporuka: VELIKA IZLOŽBA “Henri Matisse” – samo do 16.oktobra u Budimpešti

Beogradska dva najznačajnija muzeja “Muzej Savremene Umetnosti” i “Narodni muzej” posle dugog niza godina bez publike rekontruisani su i otvoreni za publiku  2017. i 2018. godine.

Ali ono što je veliki broj građana Srbije željno isčekivao – veliku izložbu retrospektivu dela nekog od svetskih majstora slikarstva XX veka – ipak je izostalo.

Razlog je (pored moramo ipak da kažemo i covid pandemije) naravno i veliki novčani iznos koji je potrebno da svaka država plati osiguravajućim kućama koje će da garantuju bezbednost skupocenih dela.

Veliko je pitanje i da li naši muzeji zadovoljavaju sve stroge uslove za unos, bezbednost i izlaganje ovih dela.

@Potaman Predivni Matisovi koloriti sa izložbe u Budimpešti

Takođe i same izložbe koštaju basnosnovne sume novca a svetski muzeji se bore da obezbede izložbe tog tipa u svojim prostorijama tako da skromni muzej u Srbiji realno ima male šanse za tako nešto.

(Izuzetak je naravno bila retrospektiva stvaralaštva Marine Abramović ali obzirom da je ona poreklom iz Srbije i da je imala veliku želju za izložbom u Beogradu –  to je imalo velikog uticaja da se ova izložba i održi u Srbiji. Naravno u pitanju je sasvim drugi vid stvaralaštva ali je činjenica da je ova izložba privukla veliku pažnju svetske javnosti.)

Obzirom da se takva situacija neće skoro promeniti – lepo je što u blizini imamo priliku da redovno posećujemo izložbe svetskih majstora slikarstva u prelepom muzeju u Budimpešti.

Henri Matisse – The Colour of Ideas

 

U pitanju je “Muzej lepih umetnosti” (“Museum of Fine Arts”) koji se nalazi tik do Trga heroja u Budimpešti i izložba:

Henri Matisse
Masterpieces from the Centre Pompidou in Paris
1 July – 16 October 2022

Henri Matisse: Interior in Yellow and Blue, 1946,
Centre Pompidou, Paris Musée national d’art moderne – Centre de création industrielle
© Succession H. Matisse / HUNGART 2022

 

Izložba remek-dela Centra Pompidu – Musee national d’art modern, Pariz je prva izložba umetnosti Anrija Matisa u Mađarskoj.

Ovako autori izložbe opisuju postavku:

“Izbor od više od 150 radova vodi posetioce kroz sve glavne periode umetnikovog opusa od njegovog fovističkog perioda pa sve do njegovih kasnih isečaka od gvaš papira.

Pored „lakoće“ koja se manifestuje u harmonijama sjajnih boja, svetlosti i oblika – koju je Matis težio da postigne kroz svoju umetnost – posetioci mogu da steknu uvid u osnovna pitanja njegovog opusa koja se odnose na prostor i ravan, enterijer i figure, kao npr. kao i boja i linija.

Izložba takođe baca svetlo na Matisov radni metod revizije i ponovnog osmišljavanja tema kroz varijacije motiva – uključujući prozore koji označavaju granicu između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora, objekte u njegovom studiju, portrete i ženske figure – raspoređene u sekvencama.

Izbor radova pokazuje kako se boja ideja – fraza koju je Matisu pripisao Luj Aragon – oblikovala u toku Matisovog skoro šezdeset godina dugog opusa kroz neprestano obnavljanje akorda boja i linearnih ritmova.

Posetioci su pozvani na hronološko putovanje kroz Matisov skoro šezdesetogodišnji opus, koji se može opisati kao niz obnova.

Nakon njegovog ranog perioda, definisanog traženjem sopstvenog umetničkog glasa i obeleženog delima kao što su Žena koja čita [La Liseuse] iz 1895. i Pont Saint-Michel (oko 1900.), otkriva se umetnikova spektakularna slika čiste boje, koja je bila glavna težnja njegovog fovističkog perioda.

@Potaman

Ova dela su ovde predstavljena jednim od remek-dela, Le Luke I (1907), nastalom u periodu posle „Fovskog skandala” 1905, i Alžirkom, naslikanim dve godine kasnije. Tokom Prvog svetskog rata, Matisove slike prožete svetlom sa živopisnom paletom zamenjene su kompozicijama tamnijih tonova sa geometrijskim karakterom i povremeno balansirajućim na ivici apstrakcije. Glavni motiv ovog perioda je prozor, koji istovremeno povezuje i razdvaja unutrašnjost i spoljašnji svet, čineći prolaz između slojeva prostora. Jedan od Matisovih najzagonetnijih prikaza prozora su Staklena vrata u Kolijuru [Portre-fenetre a Collioure] (1914), koja se može videti na našoj izložbi.

Godine 1918. Matis se nastanio u Nici, gde je napravio niz slika koje se odlikuju harmonijom i intimnošću, sa modelima u enterijerima prožetim svetlom. Najdraži model umetnikovog „Lepog perioda“, Henriet Darikare, pojavljuje se na slici Odaliska u crvenim pantalonama [Odaliskue a la culotte rouge] (1921), koja je prvi komad u Matisovom nizu slika koje prikazuju odaliske, odnosno zavodljive žene. obučen u orijentalnu odeću.

U ovim kompozicijama umetnik nije bio toliko zaokupljen orijentalizovanom tematikom, već mnogo više stvaranjem dekorativnog jedinstva između figura i enterijera. Tridesete godine prošlog veka označavaju još jedan eksperimentalni period, tokom kojeg su ženski aktovi svedeni na forme praktično geometrijske jednostavnosti i transformisani u nekoliko faza.

Tragovi prefarbanja i struganja boje uočavaju se, na primer, na površini Pink Nude Setting [Nu rose assis] (1935–1936), prikazanom na našoj izložbi.

Između 1946. i 1948. Matis stvara svoje „Vence enterijere“, koji su izgrađeni na kontrastima homogenih polja boja i naglašenih kontura i mogu se nazvati rezimeom njegovog slikarskog opusa. Posle ovoga Matis je skoro isključivo pravio isečke od gvaš papira, izložene u završnom delu naše izložbe. Razvijajući tehniku izrezivanja papira – koja se u početku koristila samo za pravljenje kompozicija, ali je ubrzo primenjena kao autonomni medij – Matis je uspeo da pronađe rešenje za jedan od centralnih problema u svom opusu, odnosno harmoniju boje i linije u novom kontekst. Zatim se ponovo osvrnuo na to pitanje u monumentalnim razmerama kada je radio na kardinalnom delu svog poslednjeg perioda, svom ukupnom umetničkom delu ostvarenom u Chapelle du Rosaire de Vence. Druga verzija dizajna koje je napravio za vitraže kapele, pod nazivom Bledoplavi stakleni prozor [Vitrail bleu pale] (1948–1949), jedan je od centralnih delova naše emisije.

Matisov izuzetno bogat vajarski opus predstavljen je paralelno sa njegovim slikama, dok je poseban deo posvećen njegovim portretima Henrijete i seriji Leđa [Nu de dos] (1909–1930), koja se smatra jednim od univerzalnih remek dela skulptura dvadesetog veka. Pored skulptura i slika, na izložbi su prikazani Matisovi originalni grafički listovi, kao i knjiga njegovog umetnika, pod nazivom Džez (1947) – koju je dizajnirao koristeći isečke od gvaš papira i objavio uz tekstove koje je sam napisao – kako bi demonstrirao raznolikost medija u svojoj opusu.”

 

Naše fotografije sa izložbe (zbog velike gužve) su delom snimane pod određenim uglovom ali svakako mogu da prenesu vrhunsko umeće velikog francuskog slikara:

@Potaman

@Potaman

@Potaman

@Potaman

@Potaman

@Potaman

@Potaman

UTISCI O IZLOŽBI:

Izložbu smo posetili tokom posete Budimpešti u septembu jedne subote popodne – što nije idealno vreme za posetu ovoj izložbi jer je zaista bila velika gužva.

Red za kupovinu karata je bilo dugačak 20 metara ali obzirom da ima nekoliko kasa brzo smo za 10min došli na red.

Cena karte za posetu Matisovoj izložbi (kao i celokupnoj ostaloj postavci) je 4.200 forinti što je oko 11 evra.

Po obaveznom ostavljaju stvari u besplatnoj garderobi u suterenu muzeja prvo smo se odlučili za posetu Matisovoj izložbi.

Velik izbor od 150 njegovih dela donosi uvid u njegov raskošni talenat kroz različite faze njegovog stvaralaštva.

Obzirom na veliki broj, uključujući i veliki broj mladih, posetilaca bolje je izložbu posetiti tokom radne nedelje.

Očito da muzej nema nikakve restrikcije u pogledu broja prodatih ulaznica pa je i gužva bila velika – ali svakako ne i nepodnošljiva.

Naravno da su sve covid mere ukinute pa maske nisu obavezne.

@ State Hermitage Museum Saint Petersburg

Ono što nas je prilično iznenadilo je nedostatak Matisovog čuvenog dela “La Danse” iz 1910.godine u bilo kojoj od mnogobrojnih verzija. Original se nalazi u muzeju State Hermitage Museum u Saint Petersburg-u u Rusiji – pa je verovatno to razlog zašto ovo delo nije bilo dostupno.

Takođe i druga značajna dela nisu izložena kao recimo:

@

The Joy of Life – Le bonheur de vivre (1906)


Blue Nude

Pohvalno je što muzej nije izložio reprodukcije nego se ipak odlučio da ne izloži ova dela – ali su barem mogli da prikažu neki film gde bi se videla i ova slikareva dela koja su po mnogima prekretnica moderne umetnosti.


Na izložbi koja se takođe dešavala u muzeju a ticala se umetnosti baroka sve je vrvelo od označenih naručenih reprodukcija (Bosch, Direr i dr.) što nikako nije nešto što očekujete prilikom posete muzeju. 


Ako bismo izdvojili neko delo sa Matisove izložbe svakako je to:

@ Potaman

Odmah posle izložbe Henri Matisse-a u oktobru 2022.godine Muzej lepih umetnosti u Budimpešti najavljuje izložbu velikog španskog slikara El Greco-a 

El Greco
October 27, 2022 – February 19, 2023

U muzejskoj prodavnici mogu se naravno kupiti razni suveniri vezani i za Matisovu izložbu po standardno visokim cenama pa npr. magnet košta 4 evra a najmanja reprodukcija preko 10 evra.


Ono što je svakako vrednije od skupih suvenira su lični duhovni suveniri koji ostaju posle ove izložbe jer se svakao radi o nezaobilaznoj izložbi koja će teško biti skoro ponovo organizovana u našim krajevima – jednog od najvećih slikara XX veka – Henri Matisse


Ne propustiti ovu izložbu i pored toga što je propustila da predstavi sve segmenta vrednog stvaralaštva Henri Matisse-a. Ostalo je jako malo vremena a povratna autobuska karta do Budimpešte, ako vam je to opcija, košta samo oko 5.000 dinara.

Ocena manje zbog nedostatka čuvenog “Plesa” u bilo kojoj verziji kao i drugih značajnijih dela.

The 10 Most Famous Artworks of Henri Matisse

 


9/10

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *