Najisčekivanija knjiga 2021. – “Raskršća” Džonatan Frenzen u Srbiji od 18.11.2021.

Džonatan Frenzen je američki savremeni pisac – koji je sa svojih 62 godine stekao kultni status i iako ima samo 5 romana iza sebe – ostavio veliki trag na savremenoj književnoj sceni. Ne bi nas iznenadilo ni da ga Nobel poseti – ali ipak bismo voleli da tu nagradu prethodno dobije recimo Murakami, još jedan sjajni pisac koji ima više dela iza sebe.

ČITALI SMO: “Hronika Ptice Navijalice” – Haruki Murakami, Šahinpašić, 2015.

 

Istražićemo uskoro i kakve su njegove veze sa Srbijom tj. da li njegova supruga, takođe cenjena autorka, Kathy Chetkovich ima veze sa Srbijom. Za sada se ne pominju nigde ti podaci ali sudeći po njenom prezimenu to je verovatno.

Pažnju šire javnosti je privukao kada nije pristao da na njegovom romanu stoji nalepnica “preporučuje Opra” – jer kako sam kaže roman “Korekcije” je roman koji je možda najbliži muškarcima i mišljenja je da bi ova oznaka odbila mušku čitalačku publiku.

Opra Vinfri mu to nije oprostila – ali to njega uopšte i ne interesuje.

Zbog majstorska u prikazivanju slika iz porodičnog života ovog “književnog genija” zovu još i “američki Tolstoj”.

Roman “Raskršća” objavljen je u svetu 5. oktobra –  a u Srbiji 18.11.

Izdavač je “Dereta” – a do 25.novembra online i u njihovim knjižarama cena knjige je oko 2.200din.

Pisac ovo delo objavljuje 6 godina posle njegovog prethodnog romana “Pjuriti” i roman “Raskršća” je prvi deo trilogije “Ključ svih mitologija”.

Radnja romana “Raskršća” vodi nas u 1971. godinu gde pratimo porodicu Hildebrandt predvođenu glavom porodice sveštenikom čikaške crkve Russ-om i njegovom konfuznom porodičnom situacijom u nesrećnom braku sa ženom Marion-om, dvojicom sinova i kćerkom – koji svi pokušavaju da nađu svoj put.

Svi traže svoj put ka slobodi. A šta ćemo sa raskršćima – kako izabrati pravi put.

Ova trilogija upravo i prati dešavanja u životu ove porodice u narednih 50 godina – što znači da u narednih 10-tak godina od Frenzena možemo očekivati nastavak i nadamo se i kraj ove priče o porodici iz Čikaga. Obzirom da Frenzen ne spada u “plodne” pisce i ovo će nam biti dovoljno od njega.

A “Dereti” predlažemo da u međuvremenu objavi jedini još uvek neobjavljeni njegov roman.

U pitanju je drugi njegov roman “Strong motion” – objavljen davne 1992.godine.

 

@Dereta

Imamo sreće da je sve njegove romane (osim drugog romana “Strong motion” iz 1992.) objavila izdavačka kuća “Dereta” u zaista impresivnom povezu i barem poslednji “Pjuriti” u kratkom roku.

@Dereta

Ovako izdavač “Dereta” najavljuje ovaj roman:

“23. decembra 1971, porodica Hildebrand nalazi se na raskršću. Rus, glava porodice i pastor crkve u predgrađu Čikaga, čeka da njegova briljantna, ali nestabilna supruga Marion, prva odluči da se razvede, nemajući hrabrosti da sam to potegne. Njihovo najstarije dete, student Klem, priprema se da prizna roditeljima šokantne stvari, dok njegova sestra Beki, do nedavno najpopularnija u razredu, zastranjuje u kontrakulturu. Najmlađe dete, Peri, kome je dojadilo da prodaje marihuanu kako bi podržao svoje zavisničke navike, odlučuje da postane bolja osoba. Svaki od Hildebrandovih teži da ostvari slobodu, dok ostali članovi porodice prete da ugroze.Prepoznat kao jedan od vodećih pisaca svoje generacije, Frenzen je često predstavljen kao pripovedač porodičnih priča. U Raskršćima, porodica u svojoj komplikovanosti, zaista jeste u fokusu.

Komičan i mučan, utkajući različite perspektive i neprekidni saspens, Raskršća obuhvataju tri generacije i prate unutrašnji razvoj naše kulture do današnjeg dana. Zaokružena, smeštena u istorijski kontekst moralne krize i sežući do početka XX veka, Raskršća služe kao temelj za istraživanje ljudskih mitologija, kroz porodicu Hildebrandt koja se nosi sa političkim, intelektualnim i društvenim strujama proteklih pedeset godina.”

Ostali romani koje je objavila “Dereta” su:

  • “27 grad” – koji izdavač predstavlja ovako: “Radnja 27. grada, smeštena u osamdesetim godinama prošlog veka, obuhvata sve one nelagodne teme koje će narednih decenija umnogome promeniti američki način života: dosadu i učmalost gradskih predgrađa, kulturu masovnog nadgledanja stanovništva, terorizam na tlu Amerike, paranoju. Prvi Frenzenov roman, koji se već smatra klasikom savremene proze, prikazuje jedan običan grad koji se pretvara u bojno polje raznih interesnih grupa, a priča o američkom snu – u priču o teroru i užasu.
@Dereta
  • “Korekcije” – roman koji je po izboru “the Guardian”-a iz 2019. na top listi 100 najboljih knjiga XXI veka zauzeo 16 mesto. Sasvim zasluženo – definitivno njegova najbolja knjiga! Tekst izdavača: “Korekcije su roman o tipičnoj američkoj porodici koja poslednji put pokušava da se okupi za Božić u osvit novog milenijuma. Otac, majka i troje dece, sada već zreli ljudi, ujedno su i glavni protagonisti. Kompleksnost njihovih odnosa, karaktera i savremenog društva, kao pozornice koja te odnose samo još više problematizuje, predstavlja osnovu ovog dela koje će se račvati u hiljade rukavaca i na kraju maestralno sliti i zaokružiti u jednom uzbudljivom raspletu koji će malo kog čitaoca ostaviti ravnodušnim.
@Dereta
  • “Pjuriti” – opis izdavača: “Kada Pjuriti Pip Tajler bude otišla u Boliviju da volontira na hakerskom Projektu Sunčeva svetlost, harizmatičnog aktiviste i zagonetnog provokatora Andreasa Vulfa, neće ostaviti iza sebe mnogo toga za čime bi mogla da žali: studentski kredit koji ne može da otplati, sobu u haotičnom ouklendskom skvotu, šefa koji ne prestaje seksualno da je uznemirava, nepodnošljivu i previše privrženu majku posvađanu sa celim svetom i oca… koga nikada nije upoznala. Vreme provedeno u bolivijskoj komuni potpuno će joj promeniti život i dotada nerazmrsivo klupko njenog identiteta počeće da se odmotava.
@Dereta
  • “Sloboda” – ovaj roman je prvobitno objavila “Laguna” tj.  reizdala hrvatsko izdanje – “vbz” izdavača a prvo izdanje sa srpskim prevodom je objavila “Dereta” ove godine: “U svom možda najuspelijem spisateljskom podvigu, epskim zamahom tako retkim za savremenu autorefleksivnu književnost, jedan od najznačajnijih proznih pisaca današnjice predstavlja nam uzornu, liberalnu porodicu Berglund, misterije koje ih nekim čudom još uvek drže na okupu, ali i sve ono što ih razdvaja. Oni nisu od onih književnih likova koje biste voleli da sretnete, već pre od onih koje morate sresti, jer se svi lako prepoznajemo u njima. Pre svega, to su Peti i Volter, bračni par iz tipičnog američkog predgrađa u kom se stvara moderna mitologija srednje klase, gde vrebaju varljivi sjaj običnog života i zamke svakodnevice. Kao i većina porodica, i ova je samo naizgled funkcionalna. Zašto je Volter, inače advokat i ekološki aktivista, prihvatio da radi za velike zagađivače ugljem? Zašto se njihov sin tinejdžer odselio kod komšija, zakletih republikanaca? I zašto se nekada uzorna komšinica Peti odjednom pretvara u ljutu i razuzdanu ženu koja privlači pažnju radoznalih komšija?
@Dereta

Sa nestrpljenjem očekujemo da pročitamo novi roman ovog sjajnog pisca – koji sa pravom nosi titulu najznačajnijeg savremenog američkog pisca.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *